Kako da nazovem ovu ljubav? – 4. epizoda

Scena se vraća na Kuši i Pajal.
Kuši: “Boginja je tu da me spasi! Njemu treba pomoć! Tako sam ga izgrdila da će se toga uvek sećati! (Uozbilji se.) Ali, šta vredi? Tvoje venčanje je otkazano…”
Pajal joj kaže šta je bilo, bilo je. Neka zamisli samo, da venčanje nije otkazano, da se udala, oni bi ubrzo tražili još novca. Šta bi onda radio njihov otac. Bili su prosto gladni za mirazom. Možda je to što se desilo dobro. Kuši se obraduje, kaže da je u pravu i sigurna je da će se udati za nekoga prikladnog. Na TV-u se začuje Pajalina omiljena pesma, te je Kuši gurne da sedne i počne da igra oko nje sa sve metlom xD. Pajal se smeje. Kuši se popne na dvosed, igra. U sobu uđe Garima. Pajal je iznenada ugleda, te počne da cima Kuši da stane, ali ova ne vidi Garimu i nastavi da vrcka. Naposletku i ona ugleda Garimu te se šokira i stane.
Brzo siđe i priđe majci: “Mama…”
Garima je ljuta: “Pusti me, Kuši. Neću da pričam s tobom.”
Kuši: “Ali, ja hoću da pričam s tobom. (Pogleda Pajal, koja se nasmeje.) Ti si kapiten naše porodice. A ja… ja sam tek 12ti igrač! Ako je kapiten ljut i uznemiren, kako da osvojimo Svetski kup? (Garima omekšava, ali još tvrdi pazar.) Stvarno, mama… Ne mogu vratiti vreme unazad. Kad si ljuta na mene, tražiš da spremim “balušahi” (slatkiš), bez šećera, za tatu. A ako jedete “balušahi” bez šećera (tu nastavi tišim glasom)… postaćete kao tetka!”
Nasmeje se, kao i Pajal. Garimi je takođe smešno, lupne blago Kuši po obrazu: “Ne gnjavi me više…”
Kuši: “Da gnjavim onda komšije? Ja sam tvoja ćerka, zar ne? Gnjaviću tebe. (Potom se uozbilji i uhvati je za ruku.) Reci mi, mama.. Ja sam tvoja ćerka… zar ne?”
Garima je zagrli: “Ti si moja ćerka! U redu?”
Pajal se pridruži tom zagrljaju i sve tri su emotivne i smeše se. Na TV-u se opet začuje ona pesma, te Kuši uhvati Garimu i Pajal za ruke, i sve tri počnu da igraju.