Kako da nazovem ovu ljubav? – 75. epizoda

La mami Lakšmi nekim lišćem: “Kakva lenja koza! Kozo, idemo u šetnju! Hajde! (Zazvoni joj telefon.) O, Bože, Pam (ona njena koleginica s posla)! Kozo, ššššš! Da, Pam? Da, doćiću. Ali slušaj, nemoj mi se smejati kad me vidiš. Mislim, doćiću sa jednom kozom. Zahvaljujući njoj imam izgovor da izađem iz ove palate. Toliko je prošlo otkad nisam bila kod manikira. (Lakšmi mekeće, La je opet ućutkuje.) I znaš šta? Šta misliš, koga je sestra pozvala da me uči?”

Anđeli sva zabrinuta traži Arnava. Sreće Kuši i pita je za njega. Kuši skreće pogled.
Anđeli: “Jako se opekao, a ništa mi nije rekao!”
Kuši se trgne i izbeči.
Anđeli: “Da nisam slučajno videla, ne bih ni saznala!”
Anđeli napravi dalje par koraka.
Kuši izjeda osećaj krivice, govori za sebe: “Opekao se…?”
Anđeli: “Zaboravila sam mast za opekotine! Kuši, zaboravila sam mast. U dnevnj sobi je, u fijoci. Možeš li mi je doneti, molim te?”
Kuši je pokunjena.

Arnav je u svojoj sobi, zakopčava košulju, ima opekotine po grudima (a po licu nema?? propust – prim.prev.). Dolazi Anđeli, kaže mu da ne zakopčava svu dugmad. Njih dvoje sednu na krevet. Anđeli je sva tužna zbog brata i duva mu u opekotine. Arnav samo sedi i gleda zamišljeno ispred sebe. Anđeli hoće da mu stavi termofor sa hladnom vodom, ali se on nervira zbog tolike pažnje i u trenutku kad izgovori: “Sestro, nije to ništa, dobro sam!”, naiđe Kuši. Ugleda njegove opekotine. Arnav sam stavi termofor na grudi. Anđeli ga pita kako se tako ispolivao vrućim čajem.
Kuši sva pokunjena očigledno želi da prizna da je ona kriva: “Anđeli ji, zapravo…”
No, Arnav se oštro ubacuje: “Nije mi ništa, sestro. Malo sam se opekao. Ja ću to srediti.”
Anđeli uzme mast od Kuši, te kaže Arnavu: “Imaš tu naviku od detinjstva. Tvoja povreda je ozbiljna, a ti, ipak, ništa ne govoriš.”
Kuši pođe napolje iz sobe. Anđeli hoće da namaže mast Arnavu, ali on hoće sam to da uradi. Kuši zastane na vratima, gleda kako Arnav maže mast i kako mu Anđeli zabrinuto stavlja ruku na rame. Tužna je i odlazi. Arnav opet govori Anđeli da je dobro i da mu nije ništa. Neka nastavi svojim poslom, sam će on. Anđeli ode. Kuši se opet pojavi na vratima Arnavove sobe. Arnav je ugleda. Gledaju se. On potom ustane, žurno pođe ka Kuši. Stane ljut ispred nje i u trenutku kad mu ona skrušeno kaže: “Daj mi barem priliku da ti kažem…”, Arnav joj zalupi vrata pred nosem. Zamišljen je.
Kuši za sebe: “Ovaj put sam ja kriva…”
Ode odatle. (NASTAVAK NA SLED.STR.)