Kako da nazovem ovu ljubav? – 84. epizoda

A onda iznervirano jer shvata da je nece pustiti, povisenim tonom dodaje: “Govorite! Sta ste hteli da mi kazete? Kazite!”
Arnav, posle toliko sati vezbanja i propustenih prilika i dalje cvrsto stezuci Kushi pocinje svoje izvinjenje (ili ono sto bi trebalo da bude izvinjenje), reci izlecu brzinom 300 na sat, bez tacke i zareza u jednom dahu izgovara: “Hteo sam da ti kazem da juce nisam trebao ono reci! Da sam znao…da sam znao za tvoje roditelje nikada onako nesto ne bih rekao!” Malo je cak i prodrma i uzvikne: “Razumes li?”

Kushi ga gleda suznih ociju, ne progovara, vrpolji se pokusavajuci da se oslobodi njegovog stiska i Arnav je konacno polako pusta. Kushi na ruci ostaju crveni otisci, ona se odmice korak-dva unazad, gleda ga jedan dug trenutak, a onda shvata sta je Arnav zapravo hteo i tihim glasom, pomalo razocarano, pomalo ironicno zakljucuje: “To sve znaci…. da ste vi hteli da se izvinite? A vama je to naravno jako tesko! Tesko jer ste vi G-din Arnav Singh Raizada… a ko sam ja? Samo Kushi Gumari Gupta! I kako biste vi mogli uopste zatraziti oprostaj od mene?”
Arnav je gleda, tesko mu je, neprijatno.
Kushi nastavlja: “Vi ne znate moju proslost. Kako biste je i znali? (pa stvarno, kako). Nema veze, ja cu vam ispricati: Imala sam 8 godina kad su moji roditelji nastradali u saobracajnoj nesreci.” Arnav je posmatra sa bolom u ocima, Kushi su oci pune suza ali nastavlja: “Tada nisam imala pojma sta znaci smrt. Dugo sam mislila da su oni jednostavno negde otputovali i da ce se vratiti.” Iako joj je pretesko da ponovo prozivljava tu bol ona se obraca Arnavu i pita ga: “Sta vi jos ne znate o meni? Mnogo toga, zar ne?”(NASTAVAK NA SLED.STR.)