Kako da nazovem ovu ljubav? – 90. epizoda

Kuši drži devojčice za ruke, penje se sa njima na sprat. Zabrinuta je, pita se gde su se sakrile preostale tri devojčice, nada se da nisu nigde izašle. Gricka nokte. A onda je obasja sunce kad vidi nestale devojčice kako se kikoću i jurcaju s velom. No, ugleda i slugu kako nosi čaj Arnavu, kuca mu na vrata i svesna je da bi diktator mogao da vidi decu čim otvori. Brzo pojuri i u trenutku kad Arnav otvori vrata, ona se odjednom pojavi pred njim. Arnav od nje ne vidi devojčice, a Kuši im pozadi pokazuje da se sakriju. Deca se kikoću. Kuši uzima čaj sa poslužavnika i pruža ga Arnavu: „Tvoj čaj!“
Arnav gleda preko njene ruke i pita otkud se to čuje kikotanje. Kuši mu prinosi čaj, samo na glavu što mu ga ne stavi 😀
Arnav je sumnjičav: „Ko se to tamo čuje…?“
Hoće da pođe i proveri, ali mu Kuši ne da i opet se ponaša blesavo: „Ko? Ko se čuje? Neko se tamo čuje (okreće se)? Ko se čuje? (Pokazuje očima detetu da se sagne.) Nema tamo nikoga! Ja se kikoćem! (Počne da se kikoće kao idiot :D)
Arnav: „Stvarno?“
Kuši : „Da! Što? Je l to zabranjeno? (deca se opet zakikću, a Kuši opet pokušava da to zabašuri svojim kikotanjem)“
Arnav smatra da je neko došao, pita se ko, nije video. Kuši opet smišlja nebuloze i to napokon upali, jer je Arnavu očigledno dosta njenog glupiranja i povlači se u sobu. Kuši lakne, okrene leđa Arnavovim vratima, počne da gricka nokte i pita sama sebe: „Gde su otišle!“
Arnav otvara vrata i s leđa joj samo uzme čaj pa se vrati u sobu 😀
Kuši je sad skupila devojčice u dnevnu sobu i prebrojava ih. Opet fali tri!
Kuši samo što se ne šlogira, skuplja ruke i obraća se boginji: „Devi ma, daj mi troje dece! Hoću reći, pomozi mi da pronađem tri deteta! U svom životu nisam ovoliko jurcala!“
Deca se smeju.

Anđeli ide ka kolima i dobija poziv od očajne Kuši koja je moli da što pre dođe kući, Arnav se vratio. Anđeli brine, veli da odmah dolazi. Kuši ne stigne pošteno ni da se obraduje toj informaciji, kad začuje Arnavov strogi glas kako doziva slugu. Kuši se ponada da deca nisu ušla u njegovu sobu. Požuri.
6 devojčica su u nečijoj sobi i sve su obučene u sarije, kao lutkice su. Zavesa se pomera i one se uplaše. Jedna od njih ih teši da se možda zavesa pomera zbog promaje. Začuje se neko zvonce. Devojčice se skupe od straha.
S druge strane, Kuši usplahireno uleće u Arnavovu sobu i uznemireno ga pita: „Šta je bilo?! Šta je bilo???“
Arnav je upita: „Jesi li ti Omprakaš? Što si onda ovde?“
Kuši je na ivici nerava: „Ali šta se desilo??“
Dolazi Omprakaš i Arnav ga upita ko mu je ulazio u sobu. Sluga ne zna šta da kaže, pogledava Kuši, a ova se moli da ono troje dece nisu u sobi. Gleda unaokolo. Arnav zahteva odgovor. Kuši ugleda Arnavovu sliku i počne da se smeje, jer, deca su na slici iscrtala Arnavu brkove. Arnav je ljutito pogleda. I Kuši njega pogleda pa se uozbilji, ali prekasno, jer Arnav pobesni i krene ka njoj: „Tebi je ovo smešno?? Znaš li koliko je vremena trebalo za tu maketu? (nisam sigurna u tačnost druge rečenice – prim.prev.)“ (NASTAVAK NA SLED.STR.)