Kako da nazovem ovu ljubav? (Ek Jashn) – 2. epizoda

Tako je jednog dana odgovorio: „Otišao sam na posao, tražio čaj, nisam stavio šećer… I (uzdahne)… Ja ne znam razgovarati.“
Porodica mu se smejala.

Promena scene. Arni sada sedi na kauču i gleda u poklone koje su on i Kuši dobili. Kaže kako je na početku njihovog bračnog života Kuši pamtila svaki značajan dan i slavila godišnjice za dan kad joj se on po prvi put lepo obratio, za dan kad joj je prvi put obrisao suze s lica… Iako on to Kuši nije rekao, ičak se i on seća svih posebnih dana, kao recimo dana kad je Kuši nasmejala Arnava Sing Raizadu i vratila Anđeli njenog Chotija. Tu se priseti dana kad se onesvestio od gladi, a Kuši mu se počela izvinjavati i tom prilikom se svuda po licu izbrašnjavila. Arni se tada od srca nasmejao. Pita se kako neko može da ne zna da mu je po licu brašno. On potom otvori kutiju punu slatkiša koje je poslala Kušina tetka, Madhumati. Tu su i slatkiši koje je poslao Šaši. Arni nas informiše da se Šaši potpuno oporavio od paralize i sada u Laknovu vodi svoju poslastičarnicu. Pokaže nam kutiju punu đalebija koje je poslao za Kuši, i doda da bi tu količinu neko pojeo tek za godinu dana, ali Kuši će to potrajati jedan dan. Takođe, tu je i slatkiš bez šećera – kako nam Arni kaže, za Kušinog muža dijabetičara. Tu mu na pamet padne da možda njegova sestra zna gde mu je ključić iz hrama. (NASTAVAK NA SLED.STR.)