Madhubala – 24.05.2014. – Agni daje Bhanuu ideju!

On se udara po glavi. Ona ga zaustavi i kaže mu da je zaista divlji, taj čovek je nevin a on ga ubija. RK: “On nije čovek, on je gori od životinje! Moji roditelji ga nisu povredili a on ih je ubio bez razloga! Ti sig a videla kako moli i on je postao čovek! Dođi sa mnom da vidiš njegovu istinu.” RK je dovodi do slike Dau-ovog sina: “On nije podigao štap, ostavio je pištolj, ali taj čovek je video da je on sam i upucao ga je! On je ubio i moje roditelje, imao sam 12 godina i nisam razumeo ništa! On je ubio moje roditelje i mog Veera! Ova snaja (pokazuje na udovicu) živi kao udovica još od 13 godina! Svi je zovu nesrećnom još od 13 godina! Dao sam joj neku sreću time što sam ga ubio.”

On pogleda Veerovu sliku i upali diyu. On kaže da se zakleo da dok ne ubije njihovog ubicu, neće upaliti diyu blizu njegove slike. On kaže udovici da ne plače, ovo je dan za sreću i proslavu, on je ubio čoveka koji ju je naterao da nosi taj beli sari. Udovica plače. RK kaže da mu kaže da li je u pravu. Udovica: “Zašto bih trebala da slavim? Ako si ubio tog čoveka, mogu li da se oslobodim ovog belog? Hoće li se Veer vratiti? Hoće li se moja kazna završiti? Uništio si život nevine žene, da li je to pravda? Napravio si njegovu ženu udovicom.”

Madhu plače. Udovica: “Id ii slavi, igraj dhol jer si gurnuo nevinu ženu u pakao da umire svakog trenutka.” Ona ode. RK: “Vidi, i ona je ljuta na mene. Ono što sam uradio je ispravno.” Madhu: “Ako ne možeš da živiš ovde, idi negde gde ljudi borave kao ljudi.” RK: “Nema mesta gde ja ne uzmem pištolj. Takav sam i uvek ću biti takav.” Madhu: “Ti si životinja i uvek ćeš biti.” Ona ode. RK: “Životinja? Bolji sam od takvih ljudi.” (NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI)