“Tanhaiyan” / “Usamljenost” – 5. epizoda (2. deo)

Idu reči pesme: “Sene lebde mojim snovima… Tišina među bukom… Bliskost razbijena udaljenošću… Sjaj u kiši…”
Heder i Mira se samo gledaju. A onda on spusti glavu u njeno krilo, dok se čuje dalje pesma: “Ne znam šta donosi… Puni svaki moj trenutak tobom… Usamljenost…”
U Hederovim očima kao da se ogleda cela njegova duša, ranjivost. Mira mu stavi ruku na kosu, mazi ga. Drugom rukom uplete svoje prste u njegove. Ostanu tako par trenutaka, a onda se Heder uspravi, uhvati je za ruku i podigne. Uzme je u naručje i ponese u svoju sobu dok pesma dalje ide: “Duboko… tanano… Duboko ili tanano, kako god bilo… bilo je dovoljno za nas…”
Oni provedu noć zajedno.

Jutro je. Mira se probudi pored Hedera, leže zagrljeni. Ona ga intenzivno posmatra par trenutaka, a onda skloni njegovu ruku, obavije se ćebetom i pođe.
Heder se okrene na stranu i zaustavi je rečima: “Iskradanje ujutru obično je ono što ja radim! Poljubac za dobro jutro?”
Mira se smeška: “Nema poljubaca!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)