Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 13. deo

Miti je pita što ona sama ne smisli i ne ispiše pesme. Rita uzima torbu i vadi jednu svesku, i kaže Miti da pročita tri pesme koje ima. Miti je uzela svesku i pročitala, i kaže da su pesme jako lepe. Rita joj kaže da je ona sastavila te tri pesme i nema više inspiraciju da napiše još koju. Miti kaže da bi joj ona pomogla, ali ni ona nema inspiraciju, nekad je pisala pesme, ali sada više ne. Obe su ćutale, a onda se Miti nasmešila i rekla: “Rita znaš, ja sam stvarno nekada još dok sam studirala i bila jako zaljubljena pisala pesme. Moj jedan dnevnik je pun pesama. Slušaj, ako nađem tu svesku videću da izaberem jedno desetak pesama pa ti izaberi.”
Rita se obradovala pa pita Miti hoće li joj ih skupo prodati. Miti se nasmeši i kaže da se prijateljstvo ne može naplatiti, ona je njena prijateljica i od srca će joj pokloniti pesme. Ona bi bila i jako srećna kad bi znala da će njene pesme oživeti. Kaže kako ima samo jedan problem, oni su se preselili u drugu kuću i nije sigurna da su poneti i ti njeni dnevnici. Ako ih nađe ona će joj odmah javiti.

Miti je taksijem stigla kuci, deca su joj se silno obradovala, malo su se igrali i mazili. Damini joj kaže da su bili dobri, ali su je stalno tražili i dozivali, pita je da li je umorna i gladna. Miti kaže da je gladna i da će malo kasnije jesti. Zatim je pita gde su njene knjige i sveske sklonjene, nisu valjda bačene. Damini kaže da ih je sve spakovala u dve torbe i odnela u podrum, i pita šta će joj sada to. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: barusinopsis.blogspot.com