Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 161. deo

Miti: “Ne Ambika, nije me ni ucenio ni pripretio, ali vidim da mu je naporno da vodi posao ovde i tamo. Obećao mi je da ćemo se, ako se ne uklopim, vratiti. Jutros mu je pozlilo u avionu i mogao je da umre od infarkta, koji bi dobio da nisu stigli na vreme da mu pruže pomoć. Ambika, Akaš je jedno u pravu – da je naš život bio dosta stresan i da bi nam miran život u Assamu baš prijao, jer smo oboje oboleli. Biće mi teško što ću napustiti prijatelje i druženja, ali ne brini, čućemo se telefonom i bićemo u stalnom kontaktu.”
Ambika: “Aman, tvoj drug, će biti jako pogođen. On te Miti još uvek voli, svi smo to primetili, kako te gleda i trči da ti pomogne…”
Miti se bolno nasmejala i kaže: “Jeste Ambika, on je oduvek bio moj najbolji prijatelj. On je jako dobar, uvek je bio uz mene i pokušavao da me nasmeje ili uteši kada sam bila jako tužna. On je jedina osoba u mom životu kome mogu da se poverim i da potražim savet, uvek će biti tu da mi pomogne i da me posavetuje.  (NASTAVAK NA SLED.STR.)