Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 166. deo

Rekao sam mu da nam je ona rođaka i tako je izvukao. Tada sam je odveo do reke da joj pokažem gde sam je našli i rekao joj da mi je ona postala veliki problem jer su novine objavile da je jedna devojka, neka mlada žena, kriva zbog eksplozije voza u Indiji. Mogu da posumnjaju na nju, zato mora da se kloni policije. Ona je bila u čudu i nije mogla da veruje rekavši da ona nije terorista i da to nema veze sa njom, iako je ona Indijka. Zahvaljujući njoj, moja sestra se nije udala za Ansarijevog brata, nego za siromašnog mladića u koga je ona i bila zaljubljena.”
Ašfag je tužno nastavio svoju priču rekavši da je njegovim roditeljima jako teško što nisu dobro poznavali svoju decu, pitali su se gde su pogrešili u vaspitanju. Za malo da unište život svojoj ćerki i da je udaju za lošeg mladića, koji je na kraju pokazao svoje pravo, loše lice, a naročito oko njegovog starijeg brata.
“Tata je primetio da se on počeo naglo mnogo bogatiti. Kaje se što nije seo sa njim i razgovarao. Trebao je vršiti pritisak na njega, da mu prizna odakle mu ta velika novčana sredstva. Puno im je žao Miti kojoj nisu poverovali da se njihov sin bavi terorizmom i što je nisu zaštitili od njega kada je odvodio kao taoca. Smatraju da joj tim činom nisu ni pružili lepo gostoprimstvo, nego je zbog njihovog sina bila bombaš samoubica.  (NASTAVAK NA SLED.STR.)