Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 166. deo

Zahvaljuju se bogu što je spašena i tako zahvaljujući njoj i njenom mužu Akašu, on i svi njegovi saučesnici, kao i nalogodavac su uhvaćeni i dobili su zasluženu kaznu – pogubljeni su. Ali to mesto gde mi živimo je malo, svi se međusobno poznajemo. Moja porodica je bila cenjena i poštovana. A sada od srama zbog mog brata ne smemo nikoga da pogledamo u oči. Ostali smo bez prijatelja, a i rodbina nas izbegava. Roditelji su se zatvorili u kuću i nigde ne izlaze. Mala Miti se rodila nešto posle smrti njenog oca, a moga brata. Da ne bi moja bratanica Miti bila loše obeležena, pljuvana i povređivana zbog njenog oca teroriste i ubice, nagovorio sam Zubeidu da malu sklonimo iz Pakistana i rešili smo da se preselimo u Indiju, gde niko ništa ne zna o njenom ocu. I da joj pružimo srećno detinjstvo. Sa Zubeidom sam se dogovorio da mala Miti nikada ne sazna čime joj se bavio otac i kako je umro. U Mumbaju imamo rođake koji su nam našli kuću koju smo kupili i pre par dana se doselili. A ujedno smo bili srećni što ćemo živeti u gradu gde živi naša velika prijateljica Miti sa porodicom, sa kojom bi se družili. Zubeida je Miti jako zavolela, zadivljena je koliko je hrabra i dobra osoba. Bili smo razočarani kada smo saznali da se seli sa porodicom iz grada.”
Kraj 166.dela

Nastavi da čitaš:

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 177. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 168. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 50. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 190. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 176. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 143. deo