Kako da nazovem ovu ljubav? – 107. epizoda

 Za to vreme Lavanja dolazi u kuhinju i telefonom porucuje ‘’zemljanu tortu’’. Manorama koja vec gustira kolace u kuhinji cuje Lavanjinu porudzbinu pa joj trazi objasnjenje jer je cula za masku od blata, eto sad je cula i za posude za svece koje se prave od zemlje ali nikad nije cula za ‘’zemljani kolac’’. Lavanja se smeska i objasnjava joj da je to posebna vrsta torte koja se pravi od mrvljene cokolade i da je vrlo ukusan. Manorami vec ide voda na usta, potrebna joj je samo potvrda da u tom kolacu nema jaja inace ga ne sme jesti. Lavanja potvrdjuje da jaja nema, dobija telefonski poziv i odlazi iz kuhinje a Manorama ostaje da masta o ‘’zemljanom kolacu.‘’

Kushi i dalje zmirka, takoreci beci se na Arnava jer joj zrnce u oku pravi opasan problem. Pokusava da protrlja oko usput mucajuci objasnjava Arnavu da joj je bila potrebna zemlja jer Lavanja i ona treba da prave lampice. Vrpolji se pred njim, trlja oko a Arnav joj naredi da bude mirna. Kushi zmirka, ponovo krece prljavom rukom da protrlja oko ali je Arnav uhvati za ruku. Kushi ga gleda, pomalo uplaseno, trepce, pokusava da oslobodi ruku ne bi li opet protrljala oko ali Arnav i dalje ne pusta njenu ruku vec je polako natera da sedne kraj bazena. Kushi sad sedi poslusno ali ruka joj refleksno ponovo krece ka oku, medjutim Arnav je opet sprecava i pita: “Mozes li ti bar na trenutak da budes mirna?”
Sad je drzi za obe ruke, gleda je, gleda i Kushi njega, naravno trepcuci jer zrnce i dalje zulja. Arnav se naginje ka njoj, ona uzmice. Konacno Arnav polako siri kapke Kushinog povredjenog oka i polako, nezno duva ne bi li zrnce izbacio. Kushi ga gleda pomalo u neverici (ko zna kakvu je kaznu ocekivala zbog kradje zemlje :D) i dok on najneznije moguce pokusava da izbaci zrnce, ona se prosto gubi u njegovom pogledu. Zatvara oci, ubrzano dise. Arnav uspeva da izbaci truncicu iz njenog oka, nezno pokusava prstom da ga skloni sad sa kapka ali Kushi pomera glavu, nemocna da otrpi njegov dodir jer joj srce sigurno lupa 300 na sat. Arnav zastaje, posmatra je, a onda ponovo, nezno krece rukom prema njenom licu, sklanja joj pramen kose i konacno sklanja i zrnce zemlje. Kushi se trgne, pogleda ga, za trenutak gleda i on nju, pomalo zbunjeno a onda joj naglo pusta ruku. Oboma je pomalo neprijatno. Arnav ustaje, cuti, trude se da ne gledaju jedno u drugo, ocigledno jos uvek pod utiskom onog sto se upravo odigralo. Kushi prva prekida tisinu, tihim glasom mu se obraca: “Oprosti mi. Uzela sam zemlju iz saksije bez tvog pitanja.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)