Kako da nazovem ovu ljubav? – 54. epizoda

Baka ulazi u sobu. La se uplaši, siđe s kreveta.
Baka prilazi: “Znači tako? Tu si, Lakšmi! Koliko puta sam ti rekla da ostaneš u svojoj sobi? (Ovo izgovara gledajući krišom u La i Arnava, očigledno je ovo upućeno La). Ali, ti me ne slušaš! Imaš lošu naviku da tumaraš po kući i ideš tamo gde ne treba. (Potom se kao, iznenadi kad ugleda La.) Gle! Gđice Kašjap! I Vi ste tu? Vaša soba je dole, zar ne?”
La tiho: “Da.. zapravo…”
Baka je prekine: “Izgleda da ste se izgubili. I Lakšmi isto tako luta po kući, baš kao i Vi. Dođite, ja ću Vam pokazati put do Vaše sobe.”
La je kao pokisla: “Da…”
Baka se potom obrati Arnavu i kaže mu da za zdravlje nije dobro leći kasno i onda mu bukvalno naredi da legne da spava.
Potom se nasmeši: “Hoćemo li, gđice Kašjap?”
Njih dve pođu. Nakon što izađu iz Arnavove sobe, baka zastane i kaže La (Arnav ih sluša) da bi dobro bilo da odmah ode na spavanje inače će joj biti teško da ujutru ustane za aarti. La pomisli da se neko tako zove, pa pita ko je to.
Baka: “Ne ko, nego šta. To je puđa upućena boginji. A šta je puđa, to znaš, zar ne (ovo je bilo ironično fino)?”
La odgovara da zna, počne da pokazuje kako se obredni tanjir vrti u krug. Baka potvrdi i kaže joj da se nada da će ujutru ustati na vreme. La veli da hoće, ustaće ujutru i uraditi sve što je potrebno. Baka joj kaže da ne zaboravi da se pre molitve okupa. Inače neće moći da prisustvuje. La pristaje na sve, poželi baki i Lakšmi laku noć, a onda se okrene i pogleda Arnava, mahne mu. On je samo gleda. La ode. Baka pogleda Arnava koji krene i bez reči zatvori vrata svoje sobe. Baka odlazi. Arnav se nasloni na vrata i zatvori oči.
Baka se vraća u sobu sa Lakšmi i komentariše kako, ma koliko se trudila, La neće moći da porani sutradan. Iza zavese se pojavljuje Mano, sa sve papilotnama na glavi, maskom na licu i kolutovima krastavca u rukama, za oči 😀 i čula je ovo što je baka rekla. To joj se nikako ne sviđa, odmahuje glavom i komentariše kako svekrva ni noću nije mirna. Pita se šta da radi, mora se pobrinuti za to. Ulazi u sobu i zatvara vrata.

Kasna je noć.
Mano spava i mrmlja u snu: “Ujutru moram probuditi gđicu Kašjap… Morate se probuditi gđice Kašjap…”
Mahinderu to smeta i počne da se prevrće po krevetu.
Mano nastavlja: “”Inače će je svekrva izbaciti iz kuće…. I neću moći da uredim Akaševo venčanje…”
Mahinderu je sad prekipelo, uspravlja se u krevetu: “Ufff, šta mrmljaš Manorama?!”
Mano se trgne: “Šta vičeš?? Poremetio si mi san! Spavaj!”
Mahinder: “Kako da spavam?! Kad mrmljaš kako moraš rano probuditi gđicu Kašjap i kako moraš rano da ustaneš!”
Mano se pravda da nije znala da će on to da čuje, a onda uzima ogledalce te se ogleda i žali: “Moji podočnjaci…”
Vraća ogledalce i nastavljaju da spavaju. Prolazi neko vreme, Mano sad hrče 😀 (NASTAVAK NA SLED.STR.)