Simar – 08.07.2016. – Sid zaprosi Prernu!

On stane pred nju. Sid: “Srecne sudbine nije onaj ko ima dobru sudbinu. Srecne sudbine je onaj ko je srecan svojom sudbinom. Da je sve po zapisima sudbine, onda bi ljudi prestali da se mole. Kaze joj da, kada je spomenula odlazak, javio mu se neki glas koji je rekao da je pusti da ode, kakve veze ima, sta ce se promeniti? Ali, taj glas je potekao iz mozga. Ali, (pokaze prstom na srce), tu se nesto drugacije dogodilo. Srce nije htelo da prihvati, zato je dosao da je zaustavi. Doda da, u tome je njena (Prernina) greska. Nastavi: “Nakon odlaska moge Roli, zatvorio sam sva vrata mog srca. Ti si pokucala na ta vrata i upala unutra, Prerna! Tesila si me, savetovala pricala sa mnom, i sad kad mi se stvorila zelja da pricam sa tobom, ti spominjes odlazak. Ti zivis u ovoj kuci u ulozi kcerke, dala si nam podrsku koju ne bi dao stranac. Ti si pogresila, ali ja necu ponoviti tvoju gresku pustajuci te da ides.” Sid zatim klekne na jedno koleno: “Prerna, ja znam da te ne znam. Ali, sigurno cu pokusati da te upoznam, i pazicu te da ne budes nikada postidjena. (Ispruzi saku u kojoj je prsten.) Reci Prerna, hoces li se udati za mene?”
Prerna: “Ali, Side, ti mene ne volis?”
Sid: “Stvar je tacna, ja tebe ne volim. Ali, kao sto znas, mi zivmo u Indiji. Stvar je u tome sto se ovde prvo dogodi vencanje, pa ljubav. Toliko mozemo da rizikujemo. Pa mi ti reci, u mom zivotnom putu, zelis li biti moja zivotna saputnica? Will you marry me (hoces li se udati za mene)?”

(NASTAVAK NA SLED.STRANI)