Simar (1 092.ep.) 29.01.2015. – Staramajka posećuje Mano u zatvoru!

Neko ulazi u mračnu prostoriju u zatvoru. To je Mano. Policajac joj pokaže gde da sedne, te izađe napolje. Mano je nelagodno tu. Policajac potom opet otvori vrata i neko uđe u prostoriju.
Mano je preplašena, suze joj liju niz lice: “Ko.. ko… ko je to?? Kunem se da nikome ništa nisam rekla!”
Rastrojena je, sklopi ruke, zatvori oči.
Začuje se glas: “Obriši suze.”
Mano otvori oči, iznenađena je: “Sestro??”
Prikazuju nam Staramajku. Mano je srećna. Starmajka joj priđe, u suzama je. Priseti se šta joj je sve rekla i kako ju je ošamarila.
Sklopi ruke pred njom, izvini joj se: “Znam da si nedužna i da ona devojka u našoj kući nije prava Roli i da te je hipnotisala… Preuzela si krivicu na sebe, ali kako sam ja mogla da poverujem da si u stanju da povrediš mene ili porodicu? Trebalo je da shvatim… Molim te da mi oprostiš!”
Mano: “Povredila sam te, oprosti ti meni! Optužila sam tebe za moju samoću…”
Staramajka je zagrli: “Nije trebalo da uradiš ovo…”
Obe plaču. Potom začuju korake i uplaše se. U prostoriju uđe dve osobe. To su Amar i Kalendar. Amar sklopi ruke u znak pozdrava.
Staramajka sklopi ruke pred njim: “Amare, molim te, oprosti nam za sve ono kroz šta prolaziš…”
On je uhvati za sklopljene ruke: “Staramajko, nemojte to da radite. Znam da je Simar bila prisiljena da kaže sve ono.”
Staramajka: “Moramo rešiti ovaj problem, ali nam Simar ne može pomoći. Ta žena pazi na nju. (Ona potom upita Mano.) Šta znaš o toj ženi?”
Mano: “Proslavljala sam “lohri” sa svima, ali sam se zabrinula za Roli. Ušla sam u kuću. Kad sam ušla, bilo je mračno. Tražila sam Roli svuda. Čula sam zvuk nanogica.”
Prikazuju nam sećanje na sve to. Mano se sakrila iza stuba ugledavši žensku siluetu kako ide ka kućnom hramu. Videla joj je zelene oči i vrisnula. Ta žena joj je prišla i stavila ruku na rame. Bila je to lažna Roli koja joj rekla: “Nije trebalo da me vidiš.” Zapretila joj je da će pobiti celu porodicu ako ne prihvati krivicu. Preplašena je.