Simar (1 169.ep.) 29.04.2015. – Sid pokušava da ubije Prema!

 Prem: “Ova vaza…”
Simar: “Ovaj, ja sam loše sanjala i skočila iz sna, iz straha sam zakačila vazu i ona je pala.”
Sid: “Vi idite odavde, ja ću sedeti sa majkom. Idi i ti. (Prostrelja pogledom Simar.)”
Prem: “Ti idi i odmori se, ja ću sedeti kod majke.”
Sid: “Meni se ne spava, vi idite, a ja ću ostati.”
Sudžata se zakašlje i otvori oči.
Sudžata: “Arre, zašto ste svi ovde?”
Prem: “Maa, ti nisi sasvim u redu sa zdravljem, odmori se.”
Sudžata: “Ne, ne sine, ja sam prilično u redu.”
Sudžata nastavi: “A ako mi zatreba nešto, ja ću vas dozvati.”
Sid: “I ja sam objašnjavao Premu. Idite vi, ja ću ostati kod majke. (Sedne na krevet do nje.)”
Sudžata: “Ako toliko hoćeš, ostani malo kod mene.”
Sid: “Prem?”
Prem: “Dobro…”
Prem se okrene i izađe, za njim krene i Simar. Sudžati se spava. Sid se okrene ka pravcu vrata i pomisli u sebi: “Izgubio sam tako dobru priliku da ubijem Prema.”
Simar se okrene na vratima i pogleda u Sida. I Sid gleda ka njoj, pita se u sebi da li je Simar saznala njegovu istinu. Mora da pripazi inače će ona postati ozbiljna prepreka u ostvarivanju njegovog plana. (dokle bre više taj retardiran pogled?? – prim. prev. )
Simar ga gleda, i ona misli kako je dobro što ga je videla dok je pokušavao da ubije Prema, i oborila vazu jer nije mogla čak ni da ga ulovi sa nožem u rukama. Sidov i Simarin pogled se susretne, ona se okrene i ode, on gleda ka vratima.
Prem brzo uleti u sobu, za njim dođe i Simar. On ima besnu facu. Simar zatvori vrata i okrene se ka njemu.
On je upita zašto je bila u majčinoj sobi i zašto je oborila vazu. Majka je teško zaspala, sad ju je rasanila.
Simar: “Ovaj.. nije mi se spavalo pa..”
Prem se brzo okrene i priđe joj: “Ooo! (đubre jedno! – prim. prev.) kako to da se samo tebi ne spava?!”
Simar: “Zar ti zaista misliš da sam ja razlog svih briga?”
Prem: “Bolje bi bilo da ne diskutujemo o tome.”
Simar: “Prem, zar ne prolazim i ja kroz ono što i vi? Zar nisam i ja član ove porodice?”
Prem: “Ne! (e, kako bih likovala da si se zaista tresnuo sa balkona! – prim. prev.) Ti si BILA, ali više nisi. Jer je tebi stalo samo do tvog zadovoljstva i tvrdoglavosti. Misliš na svoju sebičnost, ne na ovu porodicu. Zato više nisi deo nas. I da ti pravo kažem, nisam ni osetio kad si se isčlanila i postala uljez. A kada jesam osetio, bilo je prekasno, Simar. Ti živi zivot kako hoćeš, i ja ću kako hoću. A sad i porodica zna da među nama nema nikakvog odnosa. A ako imaš i trunčicu nade da ćemo bit kao pre, izbaci tu nadu. Jer to nikada neće biti, a što pre to prihvatiš, biti će bolje za nas.”
Simar: “Preme.. Nemoj..”
Prem: “Kada si svoju venčanu ogrlicu stavila tako lako na kocku, isto si tako stavila i naš odnos. Kojeg spasiti nije čak ni u Boginjinim rukama!”
On ode u krevet, legne i ugasi lampe. Simar ostaje uplakana u mraku.

Novo je jutro, većina ukućana je za stolom.
Pari i Uma poslužuju doručak. One se nešto domunđavaju, Staramajka to primeti.
Staramajka: “Snaho Uma, zašto imam utisak da želiš nešto reći? Ali ne možeš reći. (Pari pravi znakove Umi da ćuti.)”
Uma: “Ovaj, Staramajko.. Ovaj..”
Pari: “Staramajko, mnogo brinemo za Simar. Od jutros nije kući, ne znam gde je otišla bez da se javi.”
Staramajka: “Ja znam gde je i zašto otišla Simar. Želim reći da sam je ja poslala važnim poslom.”
Pari se u sebi pita gde je mogla da je ujutru pošalje. Pari se uplaši pri pomisli da je otišla da se vidi sa advokatom.
Rađindar: “Ne vidim Prema i Aryana nigde.”
Uma: “Tata, ovaj, Prem je otišao sa Aryanom na jutarnje trčanje/šetnju.”
Staramajka u sebi: “Hej Matarani, da Aryan ne uspe? Matarani, zaštiti nas.”
Amar namerno ispusti kašiku na pod, i kad se sagne da je uzme uštipne Kalendara. Ovaj se sagne do njega, oni nešto pričaju, Pari to sluša. Amar i Kalendar se uozbilje.
Kalendar: “Izvinite, morao bih da obavim jedan poziv.”
Staramajka: “Da, da, idi mili.”
Amar ustane i ode nekuda sa telefonom. Pari je zbunjena.
Misli u sebi: “Mogu da ga pratim i otkrijem kakvu igru igraju Staramajka i Simar.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)