“Tanhaiyan” / “Usamljenost” – 3. epizoda (2. deo)

Višal se ljuti na Tanju i Raši jer odbijaju da jedu, a hrana se hladi. Odlazi. Tanja pita Raši misli li da je Višal sladak i dobar mladić. Raši odgovara da nije njen tip, ali baci pogled na njega.

Scena se vraća na Miru i Hedera koji leže na krevetu.
Mira: “Ja… Ne želim da uradim ovo da bih zaboravila ovaj dan… Niti želim da nešto dokazujem onom idiotu Tanji. Spremna sam da se izborim sa tim jer nisam slomljena. Ja sam jaka. Dovoljno sam jaka da izađem na kraj sa ovim.”
Heder se uozbiljio, a Mira se bori da ne zaplače. Ne uspeva da se kontroliše… suza joj klizi niz lice…
“Veruj mi… ja sam jaka…” – otima joj se tužan i umoran uzdah.
Heder saosećajno klima glavom.
Mira ga suznih očiju pita: “Da li ti misliš da sam ja slomljena? Jer… jer… ja nisam slomljena…Hoćeš li svima da kažeš da nisam slomljena?”
Heder klimne glavom.
Mira: “Šta ćeš im reći…?”
Heder: “Ti nisi slomljena…”
Mira sklopi oči od tuge: „Molim te, reci im… Hoćeš li reći Tanji? (Heder opet klimne glavom.) Veruj mi, nisam slomljena…“
Ona zaspi. Heder je gleda ozbiljna lica. Ispod glave joj stavi jastuk. Zamišljen je. Dobije poruku, izađe iz sobe.

Jutro je. Mira se budi u Hederovom krevetu, obučena je u njegovu kurtu. Uspravi se ne otvarajući oči i uhvati se za glavu, bolno jauknuvši. Heder stoji polunag ispred ogledala. Pogleda ka njoj. Nasmeši se. Mira tek onda otvori oči. Zbuni se. Heder joj prilazi i daje čašu sa napitkom protiv mamurluka. Mira odbija. Pita Hedera zašto je polunag, mogao bi da obuče nešto. Heder joj mrtav hladan kaže da skine njegovu kurtu pa će se obući. Mira iznenađeno pogleda u kurtu na sebi. (NASTAVAK NA SLED.STR.)