Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 183. deo

I sutra dan deca su tražila da se vrate kući. Nisu više želeli ni da crtaju, govoreći da im mnogo nedostaje sestra Moli, a kiša je i dalje padala. Miti je sa decom sela na pod i počela da im priča razne priče. A onda su joj se pridružili i baka i Akaš, i svako je od njih pričao je po neku priču, a sluga ih je sa neke udaljenosti posmatrao. Tako je prošao i taj dan.
Pošto je i sutradan neprestano padala kiša deca su još više tražila da se vrate kući. Plačući govorili su da im se tu ne sviđa i da žele da se odmah vrate. Nisu želeli ni da crtaju ni da slušaju više priče, bilo im je strašno dosadno.
Sluga, da bi ih smirio, rekao im je:” Ja znam predivne price, a one su i istinite!”
Pitao ih je da li im je neko nekada pričao priče o zmajevima. Deca su rekla da nikada nisu čuli priče o zmajevima. Sluga: “Evo, ja ću vam ih ispričati!”
On im je ispričao puno priča o zmajevima, o njihovim čudesnim moćima i kako predivno lete, a onda im je rekao da on u ovoj kući ima jednog zmaja kojeg čuva i čim kiša prestane on će sa njima izaći napolje i oni će videti kako taj zmaj leti. Deca su bila oduševljena i tražili su da vide tog zmaja kojeg čuva u kući.
Sluga: “Videćete ga čim kiša stane!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)