Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 62. deo

Negde oko 13 časova se ispred kuće začula galama i vika omladine koja je stigla ispred vile. Uzvikivali su: “Miti mi smo svi uz tebe, mi se svi molimo za tebe, nemoj se predavati drugarice naša, mi te puno volimo, budi i dalje hrabra, i dalje ćemo se moliti za tvoj brzi oporavak i slično. Akaš i sestra su ih ugledali sa prozora, a svi drugi su izašli u dvorište da vide šta se to ispred kuće dešava, čak se i doktor iznenadio. Akaš je sa doktorom rešio da siđu dole i da popričaju sa profesorom i omladinom koja je non-stop uzvikivala Mitino ime. Dok je doktor razgovarao sa profesorom o trenutnom Mitinom stanju, novinari si ispitivali Akaša.
Novinar: “Gospodine, da li ste Vi suprug Miti Bart?”
Akaš: Da, ja sam suprug Miti Četerđi, a Barti joj je umetničko prezime.”
Novinar: “Dobro, ona je nama poznata kao Barti, ali hteli smo da Vas pitamo kako ste podneli to što je vaša supruga na humanitarnim koncertima pevala pesme o svom bivšem dečku, kako ste to dozvolili?”
Akaš: “Znate, moja žena pored mene ima svu slobodu, ona može da peva o kome god želi, ja sa tim nemam problem. Ona je pevala pred omladinom sa njenog fakulteta tako da mi uopšte nije smetalo i ako je pevala o svom dobrom drugu. Ona je moja supruga i majka moje dece, ja ne znam zašto to vama smeta ako meni ne smeta. Svi mi imamo svoju prošlost i svoje prijatelje, i ja smatram da je to na svom mestu, jer moja se žena bavi humanitarnim radom za izgradnju škole i sirotišta i ko može više u tome da je podrži nego ja – njen suprug. Bitno je da joj je malo bolje, doktor ju je jutros isključio sa aparata, a vi ako želite da je vidite ja ću je izneti na terasu jer više nije u kolapsnom stanju.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.pictaram.com