Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 62. deo

Akaš se obratio doktoru i od njega zatražio dozvolu da svoju ženu iznese na kratko na terasu da je vide i doktor je to odobrio. Akaš čim je ušao u kuću, tetki je rekao da povede decu do terase koja gleda na ulicu, jer svi žele da vide Miti i on će je izneti. Ušao je u sobu i rekao Miti da su njeni drugovi zajedno sa profesorom ispred kuće i da žele da je vide, pa će je on izneti na terasu. Podigao je Miti i izneo je, a zatim su i blizanci izašli i gurali glavice između stubova. Akaš im je rekao da mašu i tako pozdrave ogromnu grupu omladine ispred kuće. I Miti se iznenadila kad ih je ugledala, laganim pokretom ruke im je mahala, ali nije imala snage da glasno govori i sve što bi ona rekla Akaš bi ponavljao.
Akaš: “Moja žena vas sve pozdravlja i zahvaljuje se što ste došli i što mislite na nju. Ona je jako srećna što ima tako dobre prijatelje koji se mole za njeno ozdravljenje, i što su joj velika podrška.”
A zatim je Miti rekla Akašu da pita da li je Aman tu.
Akaš proguta knedlu: Moja žena pita da li je njen drug Aman tu…”
Neki su vikali da jeste tu kao i profesor, ali je jedan mladić podviknuo da je on je do malopre bio tu, ali je hitno morao da ode kući. Pozvali su ga, on ce doći, ako ona želi.
Miti se obrati Akašu: “Kaži im da želim da ga vidim.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)