Kako da nazovem ovu ljubav? – 100. epizoda

 Oglasi se Anđeli koja svojim rečima gađa pravo u srce Arnava: “Razumeš kakav je to osećaj kad su ti roditelji bolesni… Tada je osobi potrebna podrška drugih. Ta osoba oseća potrebu da joj neko kaže da će sve biti u redu…”
Ove reči su doprle do Arnava, oseća krivicu, pomisli u sebi: “Upravo ono što joj (Kuši) nisam mogao reći kad joj je bilo najpotrebnije…Samo je htela od mene čuti da će sve biti u redu… A ja joj to nisam mogao reći… Izgledala je vrlo uplašeno. Potpuno slomljeno…”

Šaši je napokon kući, u svom krevetu. Njegovi najmiliji su pored njega (Šijam nije tu). Kuši i Pajal ga ubeđuju da će sve biti u redu, oporaviće se. Do sad se on brinuo za njih, a sad je na njih red da vode računa o njemu. Kuši kaže da ide i da će se brzo vratiti. Tetka kaže Garimi da bi ona, Garima, trebala da ide sa Pajal u hram, a ona (tetka) će ostati sa Šašijem.

U Šantivanu, Kuši staje ispred Arnava koji sedi i radi. On podigne pogled. Gledaju se. Ide “Raba ve”. Arnav se priseća zagrljaja. Kuši je malo neprijatno, skreće pogled. Arnav ustaje, razmišlja, i taman kad otvori usta da kaže nešto, Kuši oslovi Anđeli. Pita je kako joj je otac. Kuši odgovori da je dobro, tog jutra ga je dovela kući. Kuši zamoli da joj daju platu. Arnav joj pruži ček.
Kuši: “Ne znam kako ću platiti čekom…Nema veze. Odneću ga u banku. (Uzima ček od Arnava, pogleda ga.) 27 000 rupija? Ali, mi smo napravili ugovor na 30 000, zar ne? Oprosti, Anđeli ji… potreban mi je novac, zato pitam…”  (NASTAVAK NA SLED.STR.)