Kako da nazovem ovu ljubav? – 105. epizoda

Kuši brblja sama za sebe i hoda : “Ej boginjo, sva sam ošamućena! Ništa mi nije jasno! (Zatvori oči.) Sad ću zatvoriti oči, ne želim više da ga gledam! Kad otvorim oči…”
I tu se sudari sa pravim Arnavom, on je uhvati za ramena. Ona otvori oči, Arnav je čudno gleda. Kuši se izgubila u njegovom pogledu, više ne beži. Seti se kako je Pajal rekla i da, kad se zaljubiš, imaš osećaj kao da latice cveća i zvezde padaju sa neba. Odjednom, sve se smrači, dobije neku romantičnu atmosferu i latice cveća počnu da padaju na Kuši. Ona ispruži dlanove, srećna je, smeje se. Arnav joj se blago smeši. Odjednom, latice cveća prestanu da padaju na nju. Kuši se uozbilji, ali, sad na nju počnu da padaju zlatne šljokice (insinuacija na zvezde). Kuši shvata da ih Arnav baca na nju. Smeši se, okreće u krug. Ispružila je ešarpu kako bi skupila šljokice u nju. Žmuri i uživa.
Ali, iznenada začuje Arnava kako je zove i protrese: “Kuši!!”
Shvati da kao budala stoji sa raširenom ešarpom i glupavim kezom od uha do uha. Sve je bila samo iluzija. Odmah se uozbilji, počne da gleda po plafonu (u stilu, gde su nestale zvezde/sjaj) i po ešarpi. Pita šta se desilo, imala je zvezde u velu. Počne da izvrće veo, a Arnav je gleda kao da je pala s Marsa, kao da se pita: “Ko ovoj drma kavez?” 😀 Priđe joj, ona uzmakne.
Arnav: “Šta dođavola…? Sestra mi je rekla da si otišla po lekove…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)