Kako da nazovem ovu ljubav? – 105. epizoda

 Kuši je i dalje pogubljena: “Lekove…? Ne… Ni lekovi ne pomažu… Zato ih nisam ni uzela, samo sam se vratila ovamo. Mislim da ovo nije uobičajena groznica… Idem…”
Pođe brzo na sprat, iako Arnav izgovori: “Kuši, šta…”

Kuši se vraća kući, napolju duva vetar, mrak je. Ona pita boginju šta joj to radi, tražila je jedan znak, a ona… Priseti se opet svog razgovora sa Pajal, o ljubavi, kao i to da je posvuda počeo da joj se priviđa Arnav. Seti se i kako je zamišljala da latice cveća padaju na nju, kao i zvezde. Veli da to nije dobro… samo je jedan znak tražila…. a ona (boginja) ih joj je toliko poslala… Vreme kao da oslikava pometnju u njenom životu, počinje i da seva i grmi, lišće leti nošeno vetrom.
Razmišlja: “To je razlog zašto ne želim da se udam…?”

Kuši je stigla kući, tetka joj otvara vrata. Vidi se da je Kuši zabrinuta, gricka nešto. Umesto da uđe, stoji na vratima, izgubljena u mislima. Tetka je gleda i zaključuje da je Zbunjena svakim danom sve zbunjenija. Pucka joj prstima ispred očiju, tera je da se probudi i uđe u kuću. Kuši se trgne i napokon uđe. Tetka je pita je li dobro. Počela je mnogo čudno da se ponaša. Kao da ju je neko začarao. Kuši uzima od nje lekove, polazi da ih odnese ocu. Nailazi Šijam, veli Kuši kako mnogo kasni, ali ova prođe pored njega kao pored turskog groblja i samo odvrati da će doći kad da ocu lekove. Ulazi kod oca. (NASTAVAK NA SLED.STR.)