Kako da nazovem ovu ljubav? – 110. epizoda

By Tempesta | September 5, 2015

Ovo je “muzički” post! Kliknite na crveno/narandžasto play dugme na vrhu ove stranice da pustite pesmu koja ide u ovoj epizodi, “Jaadu Hai Nasha Hai”. Uživajte!

Prevod: Sonja. Hvala! 😀 

Arnav polako, ali sigurno koraca kroz krugove napravljene od svecica, stize do Kushi. Stoje jedno naspram drugog, gledaju se. Arnav joj pruza ruku i Kushi polako i sa malim oklevanjem stavlja svoju ruku u njegovu. Arnav savija svoje prste oko njenih i dalje netremice gledajuci u nju. Krecu polako ka izlazu iz tog svetlosnog kruga, Arnav je vodi i cak nema potrebu da gleda kuda idu jer ne spusta pogled sa Kushi. Ona takodje netremice gleda u njega ali se oklizne i skoro da padne. Medjutim, Arnav je spretno dohvati, zaustavi i Kushi je sad sigurna u njegovom zagrljaju. Cvrsto se drzi za njegovo rame, gledaju se ali toliko su blizu jedno drugom da Kushi to ne moze vise da podnese, izmice se korak–dva unazad. Nastavljaju dalje ka izlazu, opet se netremice gledaju, Kushina ruka je i dalje u njegovoj. Konacno su bezbedni, izasli su iz ”zacaranog” kruga ali zacaranost tog momenta dok upijaju jedno drugog pogledom ne prestaje.
Sve dok se nije zacuo Lavanjin glas: “Chamkili!”
Kushi se trgne, prestraseno pogleda u pravcu Lavanjinog glasa, brzo pusta Arnavovu ruku. Lavanja im prilazi, vidi Kushine gleznjeve, malo otkrivene jer je Kushi drugom rukom pridrzavala sari da bi lakse koracala i konstatuje: “Arre, Kushi, izgubila si jednu nanogicu!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)