Kako da nazovem ovu ljubav? – 95. epizoda

Kuši i Arnav samo ćute. Suri ode po hranu, a Kuši da obavi razgovor. Arnav pita gazdu može li dobiti neki prevoz do Delhija, ali mu ovaj kaže da pusti prevoz, samo neka uživaju, ode. Kuši je dobila oca i objašnjava mu da ne brine i da će doći čim pre. Šaši ipak brine. Kuši ga ubeđuje da će početi da štuca ako mu bude mnogo nedostajala. Šaši se smeje. Kuši ga ne čuje dobro, signal je loš. Ona počne da se okreće, podiže telefon i traži dobar položaj za signal. Na kraju se popne na stolicu, Arnav je gleda. Kuši i dalje brblja li brblja s ocem, Arnav joj prilazi, očigledno bi da joj kaže da siđe odatle jer je svi gledaju, ali se opet gubi signal i Kuši uporno viče “halo, halo”. Razmišlja kako treba na nešto više da se pope i penje se na sto. Signal se vraća, Kuši sad pita oca i za Pajal, a Arnav kuva u sebi i mrmlja: “Ne znam šta da radim sa tom devojkom! Kuši, siđi!”
Kuši ga pogleda, svesna je da je Arnav ljut i kaže ocu da će se čuti kasnije jer je signal dosta loš. Prekida se veza, a neko dobaci da se Kuši popela na sto.
Kuši je i sama iznenađena, pošto se valjda mahinalno popela: “Arre, pojma nemam kako sam dospela ovde gore!”
Pođe da siđe, ali, naravno, oklizne se i padne Arnavu pravo u naručje. Gosti “dhabe” su oduševljeni ovom romantikom, kliču, igraju, bacaju srcolike balone, dok se Arnav i Kuši gledaju, potpuno izgubljeni.
Kuši se napokon osvesti, pogleda ljude, htela bi da je Arnav pusti, otima se: “Šta to radiš? Spusti me dole!”
No, Arnav je ne pušta: “Šta? Ja sam te spasio, a ti…”
Kuši je nelagodno, svi ih gledaju: “Ma rekla sam da me pustiš!”
Arnav se ljuti, izgovori “ok!” i pusti je da padne na zemlju. Kuši pokušava da se iskobelja i ustane, prilazi joj Suri (i njen muž) i pomaže joj da se pridigne, pita je šta joj je Arnav uradio, šta bi bilo da se povredila. Gazda od radnika traži ćašu “lasija” i pita Kuši da li se povredila. Kuši i Arnav se ratoborno gledaju.
Stiže i “lasi”, Suri daje času Arnavu, pa mu kaže: “Uzmi, popij čašu lasija, da ti porastu mišići. Kad ne možeš ni devojku poput nje da držiš u rukama. Uzmi!” 😀
Arnav smrknuto pogleda čašu koju mu je Suri maltene pod nos stavila, dok se Kuši savladava da ne prasne u smeh. Arnav je ljutito gleda.

Šaši obaveštava ostatak porodice da je Kuši mora da ode u Nainital. Garimi se to ne sviđa, čudi se otkud sad ona tamo i to sa Arnavom. Šijam je takođe neprijatno iznenađen. Šaši joj kaže da ne brine, kćer im je dobro i nazvaće ih opet. Šijam daje sebi za pravo da se buni zbog Kušinog odlaska i kako Šaši to tek tako prihvata.
Ovaj mu odvrati: “Šijame, sinko, svojoj ćerki verujem više nego drugima. Dobro sam je odgajio. Zato nemoj brinuti.”
Ubacuje se tetka, pa prosto prekoreva Šašija što je takav prema Šijamu, jer, zaboga, on ništa loše nije rekao.

Arnav u neverici posmatra Kuši koja proždire silnu hranu sa stola. 😀 Punih ustiju, Kuši tera Arnava da jede i on, pita zašto neće. Arnav odgovara da ne voli začinjenu hranu. Ima mnogo ljute paprike, a malo sočiva. Kuši izvadi čili papričicu iz jela i kaže mu da sad može da jede, nije toliko loše. Dolazi gazda sa Suri, nudi još lepinjica, ali mu Kuši veli da im je dovoljno, ne može više. Gazda seda, kaže im da onda oni jedu, a on i njegova žena će slušati. (NASTAVAK NA SLED.STR.)