Odbačena (1 514.ep.) 26.11.2014. – Miti šalje Nandini i Akaša u Raninu školu!

Miti upita: “Nandini, šta je sa tobom? Zašto se tako ponašaš? Ako Rani aplaudira zbog nečije pobede, to znači da je srećna zbog tog nekog. Ako aplaudiraš zbog svoje pobede to znači da si srećan što je neko drugi izgubio. Zar je to u redu? Ako neko aplaudira kad izgubiš, osetiš se loše, zar ne? Ovako kako si se ti sad osetila. (Nandini ove reči ne prijaju.) Rani je dete, a opet jako saosećajna. Pusti je da bude onakva kakva želi da bude. Nevina je. Nemoj pokušavati da promeniš to kod nje. Znaš, Nandini, Rani zna da igra, nije je briga za pobedu.”
Rani potvrdi: “Da Ćameli, nauči nešto od moje mama Miti! Nemaš blage veze! Glupa si!”
Miti: “Rani… (Nandini je ljuta i ustane da ode.) Nandini! Kuda ćeš?”
Nandini: “Izgleda da nikome nisam potrebna u ovoj kući! Ionako nikome nije drago što sam ovde! A sad i moja rođena ćerka misli da sam glupa! Čemu ja mogu da je naučim? Ostaviću je ovde! Ostaviću je ovde s njenom boljom majkom!”
Krene da ode, ali je Miti opet zaustavi: “Nandini! Šta je to sa tobom? Zašto komplikuješ tako jednostavnu stvar? Nemoj, molim te. Učim li ja Rani nečemu pogrešnom?”
Nandini je još uvek ljuta: “Ne, Miti, ti ne grešiš! Ja sam ona koja greši! Ja treba da naučim neke stvari! Jer sam ja jedina koja greši! Nisam lepo odgajila Rani! Sad ste svi vi tu da je popravite! Zašto sam vam ja onda potrebna? Ostaviću je i otići!”
Rani je tužna: “Ej, Ćameli! Nemoj da ideš! Radiću sve što mi kažeš! Ako ti odeš onda idem i ja!”
Miti se uplaši.
Nandini je namerno pecne: “Miti! Da odvedem Rani?”
Miti brzo odgovori: “Ne! Ne, Nandini! Kako da je odvedeš? Ovde ima očevu ljubav! Akaš ne bi mogao da živi bez nje! Bio bi slomljen! A istina je da ni ja ne bih mogla da živim bez Rani! Ona mi je ćerka, ja sam joj majka.”
Nandini: “A šta sam joj ja? Ja nisam njena majka?” (NASTAVAK NA SLED.STR.)