Odbačeno siroče 1353. epizoda – Čakor donosi slobodu narodu, KRAJ SERIJE!

Videvši to, Anđor se složi i uzme baklju, pa je donese i baci viknuvši majci. Ona otme Ranviđeju pištolj brzo i istrči iz kruga zajedno sa svima ostalima. Ranviđej ostane u krugu vatre, viče za pomoć i na kraju izgori.
Čakor zagrli Anđor i svi ljudi okolo se obraduju.
Kod kuće, Čakor pomazi ćerku po licu i govori: ,,Danas sam ispunila svoju dužnost. Uspela sam da umanjim patnju u tvom životu. Samo jedna stvar mi je ostala. Oprosti mi…”
Anđor je prekine: ,,Ne, majko. Vaša nije, ovo je sve moja greška. Valjda ću ponovo da verujem, da budemo večno zajedno. Žao mi je!”
Čakor poljubi u čelo, zatim uzme sa stola imovinske papire i preda ih Manođu u ruke govoreći: ,,Brate, ovo su Vaši papiri. Pravo ovog mesta imate Vi i Anđor. Ukoliko Anđor ne želi da živi ovde, onda ću da je povedem sa sobom!”
Anđor se umeša: ,,Ne, mama. Želim da ostanem da živim ovde, u Sitapuru. Nalik svojoj majci, želim da pomognem ljudima u Sitapuru. Da im olakšam živote. Samo hoću blagoslov, da bih mogla da pomognem žiteljima ovog mesta!”
Čakor zaplače od radosti i osmehne govoreći joj: ,,U tebe imam potpuno poverenje. Sposobnija si i od mene. Došlo je vreme da se vratim svom domu, svom Azadgunđu!”
Ona se priseća svog detinjstva, roditelja (Buvan i Kasturi), druženja s Imli, poput odrastanja i braka sa Surađem, zatim odgajanja Anđor kao male i potom kao velike. (NASTAVAK NA SLED.STR.)