Savitri Devi College & Hospital – 6. 7. 2018. – Đaja se odriče Sanći i napušta je, Sanći traži pomoć od Vira!

Sanći ustane, a Kabir joj se obrati: ,,Danas je u našoj bolnici bitan dan – transplatacija srca. Ti i ja smo doktori i moramo da se brinemo i o tome… zajedno. Danas ćemo svima pokazati svoju snagu i veštinu! Dobro je što si ti sada sa mnom. Koristi i ti svoj talenat, Sanći, da ti neki nebitni doktori (cilja na Vira i Ananda Malotru) ne bi uništili karijeru. Nikada nisam video gubitnika poput njega (misli na Vira sada)…”

Svi pogledaju. Sanći ga prekine jer ne može više to da sluša i kaže mu da pođu na posao, kasne već. Oni odu. Sanći govori Kabiru: ,,Već sam jasno rekla da…”
Javlja se na telefon i zapanjeno odgovara: ,,Šta?! Dolazim odmah tamo. Stižem!”
Otrči.
U bolnici, Sanći prilazi Đaji: ,,Majko, kako možete ovo da uradite? Kako možete da me ostavite i da iznenada odete odavde? Zapanjila sam se kada sam čula vesti…”
Đaja skreće pogled: ,,Nema više razloga da budem ovde, Sanći…”
Sanći je prekida i insistira: ,,Kako nema razloga, majko? Kako nema razloga? Ova bolnica je Vaš i očev (Sanćin otac, Đajin muž nije živ – prim. prev.) san, majko. Ne možete da ga tek tako ostavite. Imate puno pravo da budete ovde!”
Đaja govori uplakano: ,,Moja prava i sve moje snove si ti bacila u vodu, Sabći. Prekinula si sve veze i prešla granice. Kako da se suočim tako sa svetom? Reci mi, Sanći, zašto bih boravila više ovde. Sada imam samo jedno dete – moj sin, Sani Mišra. Idem kod njega i napuštam Indiju zauvek. (Pogleda Kabira) Doktor Kabir Kapur… Evo svega što sam posedovala, uzmite ovaj novac i sve što sam imala…”
Ona pogleda Sanći i ode odatle. Sanći plače i oslovi Pragju, ali i Pragja sa svima ode odatle. Sanći plače, Kabir je gleda i priđe joj: ,,Smiri se, Sanći. Ja shvatam tvoj bol odlično…” (NASTAVAK  NA SLEDEĆOJ STRANI)